"Ja nemam svoje ime za sebe,
Moje ime je kap.
Dok titra osmeh u tvome oku
Ja tražim svoju sreću,
A uvek ću biti tuga
Jer suza nije samo kap.
Ime je njena obala druga."
"Nekad neko ode stvarno daleko. Al' stvarno. I bude ti teško i nekako bez veze. Ali znaš da ima telefona i aviona, i da svaka daljina ima dva kraja i da je razdvojenost samo stvar geografije i nešto para. I da svaka godina ima svoj maj i jun i septembar i da će se bar jednom vremenske zone poklopiti. I da ćete se smejati bez razloga, ulepšavati uspomene i zaboravljati zajedno.
A nekad, vreme pobrka dane, i mraz udari na neobrano groždje, noć se razvuče kao plašt nad rekama i olovka postane teška kao malj. Jer tamo daleko, nekog više nema. Ostanu decenije drugarstva, fina srma mladih stihova i rupice na obrazima. Ostanu novi izdanci, dve mlade ružice, da ih čuva i pazi Željkova ljubav. I ostajemo mi, da tvoje ime ispisujemo po obrazima.
Neka ti je lak put na koji si pošla, do nekog novog detinjstva i nekih novih školskih klupa.
Prijatelji."
No comments:
Post a Comment